Vra­ća­ju­ći ju­če film na ono što se de­ša­va­lo to­kom mi­nu­le tri ne­dje­lje na her­ceg­nov­skoj ri­vi­je­ri šef struč­nog šta­ba Su­tje­ske Mi­le To­mić ni­je krio za­do­volj­stvo. Ge­ne­ral­ni uti­sak mo­gao bi da sta­ne sa­mo u jed­noj re­če­ni­ci od­lič­nog struč­nja­ka: Pri­pre­me su uspje­le.
Ono što je To­mić sa sa­rad­ni­ci­ma od­re­dio kao plan ko­ji mo­ra da se spro­ve­de u dje­lo – ura­đe­no je do naj­sit­ni­jih de­ta­lja. Uz već pla­ni­ra­ni „ma­li mi­li­on“ tre­nin­ga, od­i­gra­no je de­vet kon­trol­nih utak­mi­ca.
– Pri­je ne­go što bi­lo ka­žem, že­lio bih fud­ba­le­ri­ma da če­sti­tam na di­sci­pli­ni i za­la­ga­nju. Bi­lo je na ža­lost po­je­di­na­ca ko­ji ni­su bi­li na vi­si­ni i tre­nut­ka i za­dat­ka. Ka­da ma­lo bo­lje raz­mi­slim, mo­gu da ka­žem da smo od­ra­di­li naj­ve­ći dio ono­ga što smo pla­ni­ra­li. Bi­lo nam je va­žno da uz tre­nin­ge, od­i­gra­mo što vi­še utak­mi­ca. Pri­pre­me bih oci­je­nio kao ve­o­ma do­bre, ali ipak uvi­jek mo­že bo­lje, vi­še i ja­če.
Pu­nih tri­de­set go­di­na go­di­na po­žr­tvo­va­nja za fud­bal sa tre­ner­skog mje­sta, bez­broj stre­snih si­tu­a­ci­ja ni­su uspje­le da uga­se, ni da sma­nje To­mi­će­vu že­lju za stal­nim na­pret­kom.
– Ni­sam se umo­rio, ni­ti sam iz­gu­bio am­bi­ci­je, jer jed­no­stav­no to je, bar po me­ni u ovom po­slu ne­mo­gu­će. Kao što ka­da sjed­ne­te na ne­ko dru­go rad­no mje­sto, že­li­te da ra­di­te naj­bo­lje, ta­ko je i sa tre­ner­skim po­slom. Že­li­te da ura­di­te naj­bo­lje, a to je da vaš tim po­bje­di, od­no­sno da stig­ne i do tro­fe­ja. Ja Su­tje­sku ne do­ži­vlja­vam sa­mo kao tak­ma­ca na cr­no­gor­skoj fud­bal­skoj sce­ni, već že­lim da na­pra­vi­mo i is­ko­rak na me­đu­na­rod­nom pla­nu.
Da li će pro­ljeć­na Su­tje­ska bi­ti dru­ga­či­ja od je­se­nje?
– Bi­lo bi la­ko ka­da bi u fud­ba­lu po­sto­jao in­di­go pa­pir. Na po­čet­ku smo no­vog pu­ta i na­rav­no da će bi­ti dru­ga­či­ja Su­tje­ska u od­no­su na pr­vi dio se­zo­ne. Do­šlo je do pro­mje­na u ka­dru i ni­je i ne mo­že bi­ti isto. Nor­mal­ni su uoči sva­kog star­ta zna­ko­vi pi­ta­nja, ali isto ta­ko ima pu­no mo­ti­va i že­lje kod igra­ča. Ka­da igra­mo kraj Bi­stri­ce, od­no­sno bo­lje re­ći, na sva­koj utak­mi­ci, va­ži­će sa­mo jed­na de­vi­za: do­bi­ti utak­mi­cu! Ni sa­mi još ne zna­mo ka­ko će to kre­nu­ti na pro­lje­će, jer su jed­no pri­ja­telj­ske, a ne­što sa­svim dru­go zva­nič­ne utak­mi­ce.
Pro­blem je mje­sto što­pe­ra?
– Tu smo naj­vi­še iz­gu­bi­li. Pod­sje­tio bih da se na po­čet­ku se­zo­ne te­ško po­vri­je­dio Ću­ko­vić, to­kom pre­la­znog ro­ka raz­i­šli smo se sa Jek­ni­ćem. Tu smo naj­vi­še iz­gu­bi­li na auto­ma­ti­zmu, kva­li­te­tu, na uigra­no­sti. Ja uvi­jek ka­žem da je Su­tje­ska ko­lek­tiv, eki­pa, a ta­kva će i osta­ti. Ni­smo taj pro­blem sa što­pe­rom ri­je­ši­li, a ima­li smo jed­nog kva­li­tet­nog igra­ča prak­tič­no tu na­do­hvat ru­ke. Ne bih že­lio da go­vo­rim o ime­ni­ma, a sa­da to ni­je ni bit­no. U jed­no sam uvje­ren, a to je da bi­smo sa tim igra­či­ma za­i­sta ima­li do­bro po­kri­ve­ne sve po­zi­ci­je – za­klju­čio je Mi­le To­mić.
B. Kne­že­vić


Pro­blem sa Jo­vo­vi­ćem bi­će ri­je­šen

Ono što je je To­mi­ću naj­vi­še za­sme­ta­lo na pri­pre­ma u Iga­lu je po­na­ša­nje re­pre­zen­ta­tiv­ca Vla­di­mi­ra Jo­vo­vi­ća. Jav­nost za­ni­ma za­što su nje­mu upu­će­ne kri­ti­ke i mo­že­te li nam de­talj­ni­je opi­sa­ti nje­go­ve gri­je­he?
– Ja mi­slim da sam bio vi­še ne­go ja­san u ju­če­ra­šnjem is­tu­pu. Jed­no­stav­no, ra­di se o nje­go­vom od­no­su pre­ma sta­ri­jim ko­le­ga­ma, tre­ne­ri­ma ili bo­lje re­ći pre­ma po­slu ko­jim se ba­vi. Pa, valj­da ne oče­ku­je­te da ja sa­da na­vo­dim re­kao je Mar­ku ovo, Jan­ku ono, Pe­ru od­bru­sio to i to, ne­ko­ga mo­žda i opso­vao. Kon­sta­to­va­no je da je to­kom pri­pre­ma pra­vio pro­ble­me, uvi­jek mu je ne­ko sme­tao, mla­di čo­vjek mo­ra da ima po­što­va­nje pre­ma ko­le­ga­ma, ni­ko ne smi­je da bu­de iz­nad ne­če­ga što se zo­ve tim. Vje­ru­jem da mu je ja­sno za­što sam nje­ga po­seb­no is­ta­kao u tom ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu i da će usko­ro po­no­vo bi­ti pra­vi – is­ta­kao je Mi­le To­mić.